Šta Centralna jedinica za harmonizaciju prepoznaje kao ključne oblasti za unapređenje FUK sistema kod korisnika javnih sredstava?

Centralna jedinica za harmonizaciju Ministarstva finansija objavila je Konsolidovani godišnji izveštaj za 2025. godinu o stanju interne finansijske kontrole u javnom sektoru u Republici Srbiji.

Izveštaj, koji predstavlja analizu stanja i dinamike razvoja sistema FUK i interne revizije, ukazuje na stabilan napredak u gotovo svim bitnim aspektima sistema, ali istovremeno jasno izdvaja oblasti u kojima postoji prostor za dalje unapređenje.

Posebno je značajno što CJH naglašava da FUK ne treba posmatrati kao jednokratno uspostavljanje dokumentacije, već kao sistem koji se kontinuirano razvija, prati i unapređuje.

Šta je pokazala analiza FUK sistema za 2025. godinu?

Za 2025. godinu dostavljena su 5.074 FUK izveštaja, što predstavlja nastavak trenda rasta u odnosu na prethodnu godinu. CJH navodi da visok obuhvat izveštaja pruža osnov za donošenje relevantnih zaključaka o stanju sistema FUK u javnom sektoru.

Istovremeno, uočeno je poboljšanje u pojedinim aspektima organizacionog uspostavljanja sistema FUK, uključujući dokumentovanje poslovnih procesa, strategije upravljanja rizicima i registre rizika. Međutim, kao oblasti u kojima su utvrđene slabosti izdvajaju se kadrovski potencijal, procena rizika, upravljanje nepravilnostima i praćenje i ažuriranje sistema.

Upravo su ove oblasti osnova za šest opštih preporuka koje CJH daje u delu izveštaja posvećenom slabostima i preporukama za FUK.

---

Šest ključnih preporuka CJH za FUK

 

1. Jačati kadrovske kapacitete i kontinuitet rada

CJH preporučuje dodatnu pažnju usmerenu na privlačenje i zadržavanje kvalifikovanog kadra, kao i na sistematsko praćenje i vrednovanje učinka zaposlenih.

Poseban akcenat stavljen je na:

• analizu fluktuacije zaposlenih;
• odgovarajuće mere za upravljanje kadrovima;
• razvoj kompetencija;
• planiranje obuka;
• vođenje evidencije o obukama zaposlenih;
• jasne procedure primopredaje dužnosti;
• postupanje u slučaju odsustva zaposlenih.

Drugim rečima, FUK nije moguće posmatrati odvojeno od ljudi koji ga primenjuju.

Dobar sistem mora imati i odgovarajuće kapacitete da bi funkcionisao u praksi.

---

2. Upravljanje rizicima treba da bude kontinuiran proces

Jedna od važnih poruka ovogodišnjeg izveštaja odnosi se na upravljanje rizicima.

CJH ukazuje da se upravljanje rizicima još uvek neretko posmatra kao jednokratna aktivnost, umesto kao kontinuirani proces koji se prilagođava promenama u organizaciji i njenom okruženju.

Preporuka je jasna:

Registar rizika treba da bude živ i funkcionalan upravljački alat.

To podrazumeva:

• usvajanje strategije upravljanja rizicima;
• izradu registra rizika;
• njegovo redovno ažuriranje;
• praćenje realizacije mera za ublažavanje rizika;
• detaljnu analizu i prioritizaciju rizika;
• jasno definisanje uzroka i posledica rizika;
• određivanje odgovornih lica za sprovođenje mera.

CJH posebno ističe da su Smernice za upravljanje rizicima koristan alat za sprovođenje ovih aktivnosti.

---

3. Dokumentovati ključne poslovne procese

Procesni pristup je još jedna oblast koju CJH izdvaja za unapređenje.

Organizacije treba da dokumentuju najmanje ključne poslovne procese, odnosno da ih identifikuju i opišu tako da budu jasno definisani:

• cilj procesa;
• očekivani rezultat;
• odgovorna lica;
• tok poslovnog procesa;
• ulazna dokumentacija;
• izlazna dokumentacija.

Ovo je posebno važno jer dobro dokumentovan proces predstavlja osnov za identifikovanje rizika, izbor odgovarajućih kontrola i praćenje njihove primene.

FUK počinje da daje pun efekat tek kada se povežu ciljevi, procesi, rizici i kontrole.

---

4. Uspostaviti adekvatan sistem za upravljanje nepravilnostima

CJH posebno izdvaja potrebu za unapređenjem sistema upravljanja nepravilnostima.

Preporuka obuhvata:

*bezbedan kanal komunikacije za prijavu sumnje na nepravilnost, koji može biti dostupan zaposlenima, ali i eksternim licima;

*određivanje odgovornog lica za evidentiranje i ažuriranje baze nepravilnosti;

*razmatranje i rešavanje nepravilnosti na nivou organizacije, kada je to moguće, od strane vlasnika poslovnog procesa.

Izveštaj posebno navodi različite vrste situacija koje treba obuhvatiti ovim sistemom, uključujući sumnje na korupciju, prevaru, greške u finansijskom izveštavanju, nepravilnosti u ugovaranju i druge nepravilnosti.

---

5. Uključiti upravne i nadzorne odbore u praćenje FUK sistema

Tamo gde postoji upravni ili nadzorni odbor, CJH preporučuje njegovo aktivnije uključivanje u praćenje i unapređenje sistema FUK.

Članovima odbora treba predstaviti:

• izveštaj o sistemu FUK;
• izveštaj o radu interne revizije;
• potpisanu Izjavu o upravljanju;

kako bi bili upoznati sa eventualnim slabostima sistema i pratili njihovo otklanjanje.

CJH takođe preporučuje da upravni/nadzorni odbor zauzme stav o adekvatnosti kadrovskih kapaciteta interne revizije i podstakne rukovodstvo da obezbedi odgovarajući broj internih revizora.

---

6. FUK mora da se prati, procenjuje i unapređuje

Možda je upravo ova preporuka najvažnija za razumevanje suštine FUK sistema.

CJH konstatuje da je sistem internih kontrola u pojedinim organizacijama više formalno nego suštinski razvijen. Visoke ocene samoocenjivanja mogu biti rezultat formalno-tehničkog pristupa zahtevima, dok je istovremeno ograničena njihova primena u praksi, praćenje i unapređenje.

Zato CJH preporučuje unapređenje „dinamike sistema FUK“.

Prilikom samoocenjivanja potrebno je, između ostalog, razmotriti:

• koliko se mere za ublažavanje rizika zaista sprovode;
• da li utvrđene nepravilnosti ukazuju na sistemske probleme;
• da li su važeće interne politike i procedure poznate i dostupne zaposlenima;
• da li su procedure adekvatne;
• da li se procedure zaista primenjuju;
• relevantne nalaze interne i eksterne revizije i DRI;
• utvrđene nepravilnosti;
• prihvaćene mere za ublažavanje rizika.

Identifikovane slabosti treba otklanjati u narednom periodu kroz Akcioni plan za unapređenje sistema FUK.

---

Šta preporuke CJH znače u praksi?

Konsolidovani godišnji izveštaj za 2025. godinu pokazuje da se fokus FUK sistema sve više pomera sa pitanja:

„Da li imamo dokumentaciju?“

ka pitanju:

„Da li naš sistem zaista funkcioniše?“

To znači da nije dovoljno imati:

• registar rizika – ako se ne ažurira i ne koristi;
• procedure – ako se ne primenjuju;
• kontrole – ako se ne prati njihova efikasnost;
• poslovne procese – ako odgovornosti i tok procesa nisu jasni;
• bazu nepravilnosti – ako se nepravilnosti ne razmatraju i rešavaju;
• samoocenjivanje – ako ono ne dovodi do konkretnih aktivnosti za unapređenje.

Suština FUK-a je u njegovoj primeni.

CJH upravo kroz preporuke za 2025. godinu ukazuje na potrebu da se sistem kontinuirano prati, procenjuje i prilagođava stvarnim potrebama organizacije.

FUK kao alat za upravljanje, a ne samo obaveza

FUK je sistem koji povezuje ciljeve, rizike, poslovne procese, kontrole, informacije i odgovornost rukovodilaca.

Zato kvalitetan FUK sistem treba da pomogne rukovodstvu da:

• pravovremeno prepozna rizike;
• donosi informisanije odluke;
• jasno definiše odgovornosti;
• prati funkcionisanje procesa;
• reaguje na nepravilnosti i slabosti;
• unapređuje postojeće kontrole;
• obezbedi kontinuitet rada.

Konsolidovani godišnji izveštaj za 2025. godinu upravo potvrđuje da uspostavljanje sistema nije kraj procesa. Dalji razvoj, praćenje i unapređenje predstavljaju njegov sastavni deo.

Kako vam Vizija Solution može pomoći?

U Vizija Solution FUK posmatramo kroz njegovu praktičnu primenu.

Pomažemo korisnicima javnih sredstava da sagledaju postojeći sistem, identifikuju slabosti i definišu konkretne aktivnosti za njegovo dalje unapređenje – od poslovnih procesa i upravljanja rizicima, do kontrola, nepravilnosti i praćenja funkcionisanja sistema.

Jer cilj nije samo imati uspostavljen FUK sistem.
Cilj je imati FUK sistem koji funkcioniše u praksi.

Vizija Solution
Specijalizovani za finansijsko upravljanje i kontrolu.